• +381 069 627 530
  • lag.fgdr@gmail.com
  • Trg Cara Lazara 1, 21300 Beočin

dzem-sumadija

 

Autor: Gvozden Otašević, četvrtak, 15.12.2016.

Malo preduzeće „Polo” iz Čačka svake jeseni izvozi zimnicu u SAD, Kanadu i Švedsku

 

Čačak – Konzerve i tegle sa voćem i povrćem iz Šumadije već godinama, velikim lađama, plove do Novog sveta. Čačansko preduzeće „Polo” s pogonom za preradu u obližnjoj Prislonici, pod Vujnom, i ove jeseni nastavilo je tu tradiciju dokazujući da vredan kolektiv, od samo desetoro radnika, može da izdrži izvoznu utakmicu protiv neuporedivo jačih takmaca.

– Trenutno, šalјemo kornišone, džem i marmeladu u Švedsku kamionom. Brodom koji se utovara u Rijeci u Sjedinjene Američke Države izvozimo 15 artikala, krastavce, papriku, turšiju i slatka, dok pošilјka za Kanadu obuhvata 30 proizvoda iz naše zimnice. Sa kupcem iz Kanade radimo neprekidno već deset godina, utovar je u luci Solun – kaže za „Politiku” Cane Jovanović, suvlasnik „Pola”.

Dodaje da je onomad u Kanadu uputio dva kontejnera, svaki sa po 20 tona. U proseku, sadržaj jednog kontejnera vredi oko 20.000 evra a „Polo” će ove jeseni, i zime koja dolazi, izvesti oko 200 tona robe, ili 30 odsto godišnje proizvodnje.

Somborka i paradajz paprika, džem od jagoda, slatko od divlјih kupina, marmelada od šipuraka i mnoge druge đakonije, domaćinske zalihe za hladne dane, ovde se pripremaju bez hemijskih konzervansa.

– Trudimo se da svake godine ponudimo bar po jedan novi proizvod, a ove je to paprika punjena kupusom, po postupku koji je postavio naš tehnolog. Da bi najpre omekšala, paprika se stavlјa u rastvor sirćeta i soli, a zatim se u nju nadeva blago ukiselјeni kupus. To punjenje obavlјaju naše radnice, ručno, po Hasapu – kaže Jovanović.

Među najtraženijim proizvodima ove male kuće marlјivih lјudi je sok od paradajza, koji se po pravilu brzo proda. Upravo u Čačku, na ovdašnjem Agronomskom fakultetu, profesori su nedavno preveli rad iz „Američkog žurnala o medicini kao načinu života”, u kom su autorke Brit Barton Frimen i Kristin Rajmers objavile svoje nalaze o blagotvornosti paradajza.

– Taj plod obiluje vrednim fito-hemikalijama, pa stoga ima važno mesto u ishrani kojom želimo da sprečimo bolesti srca i rak. Antioksidativna uloga likopena u paradajzu podrazumeva zaštitu ćelija od štete izazvane delovanjem slobodnih radikala. Paradajz je, takođe, dobar izvor prehrambenih vlakana kojima se pripisuje povolјno dejstvo na nivo masnoće i šećera u krvi – kaže za „Politiku” Jelena Pantović, asistent na AF.

Likopen je pigment od kojeg potiče crvena boja paradajza, a ovaj karotenoid se zadržava i u svim prerađevinama tog povrća.

– U nauci je prihvaćena činjenica da je likopen dostupniji u proizvodima od kuvanog paradajza, kojima je još dodato i ulјe, nego uzimanjem svežeg ploda. Naime, apsorpcija likopena olakšana je kada se ovaj molekul otopi u masti. Zato najveći aktivitet imaju kečap i gusta supa od paradajz pirea – ističe Jelena Pantović.

Paradajz potiče sa Anda odakle su ga osvajači Južne Amerike raznosili po svetu, najpre u Španiju i Portugaliju. Do početka prošlog veka slabo je gajen, i to uglavnom u vrtovima kao dekorativna bilјka, zbog verovanja da je plod otrovan, što nije bilo tačno.

Ispravno je, međutim, da list ove bilјke sadrži toksične alkaloide. U novije vreme, paradajz je postao jedna od najznačajnijih povrtarskih vrsta jer, recimo, vitamina C sadrži približno koliko i limun.

Botanički i istorijski, paradajz je voće.

 

Tekst preuzet sa: http://www.politika.rs/scc/clanak/370134/Salata-i-dzem-iz-Sumadije-za-Novi-svet#.WFQQhwuTZPs.email

 

 

About Post Author

Leave a Reply

All rights reserved